 |
| Jerži Duda-Grač, Mazurka (Šopen) |
*
Prvo kofe
kiše
na mene
Oblaci mi ližu obraze
imaju pretežno ustajali zapah
potom dugo iščešljavam iz kose
kao žilet oštra
krilca komaraca
*
Miris auta
na mekom očnom kapku
sanjao si daleki put
ravan i gladak
- trepavica ni da zadrhti
Kuda si se to vinuo
brate?
Zaustavilo te drvo
*
Kad čovek može da ima
dve noge
zajedno
i dve ruke
takođe istovremeno
i oči i uši
dva plućna krila
i dva bubrega
Zašto ne i dva lica?
Isti smo
Sa pacovima
komšijski se ujedamo
mimolazeći se ulicama
istu
kugu
raznosimo
a orguljaš raznosi oplatek1
Nije šejtan došao
no đavo
da traži vodu u mojoj kući
plastičnu flašu je nalio do vrha
i na polasku ukrao mi bicikl
Ostala sam stojeći ispod slavine
kao ispod krsta
istu
vodu pijući
kao što je sad plastičnom bocom dozirana
da razredi drugovima
ljubičasti koncentrat
neba
Nikada nisam volela živa bića
no nehotično
upoznala sam već odavno jednog pauka
Ne, čak nisam ni pomislila
da ga ikada smatram krivim što živi
o mom trošku
- jer iako je zauzeo prostor
između ogledala i zida u mom kupatilu –
ipak ima svoje prihode
Gledamo se ponekad
naravno sa sujetnom distancom
- ja sa zubnom četkicom u ruci
a on raskrečen na paučini –
čisteći posle jela usnu duplju
1. Oplatek, posebna vrsta peciva koja se u Poljskoj spravlja za katolički Božić, a koji prodaju orguljaši hodeći od kuće do kuće
*
Ogledalo
je ovde za tebe
da imaš, brate, sa kim da piješ
Sada je tvoj red
brate
Tebe
volim najviše
A kada već budeš shvatio
da ste ti i on
jedno
- piješ dvostruko više –
toliko jednostavno
razumećeš
ovo je dosta ekonomično
jer svaka se flaša dvostruko vidi
*
Votka ispijena
flaša razbijena
Krvari
*
Beskućništvo je što i
miris tuđe kuće
Večiti beskućnik
kad se vratiš u dom svoj
isključeno svetlo
tišine ukus nije više isti
tama je opora
iako je krvava
E pa šta ako to
može da te ubije?
Tiho, tiho...
spavaj, spavaj
jednom
zapravo hoćeš i usnuti...
Ova me kuća odnosi
na splavu trepavica-karniša
Prozorima u oči
ti gleda
Licemerno je zažmurio
zavese
Tako gusta krv
pulsira u cevima
diše topli vazduh
između rebara
radijatora
E pa šta ako to
može da te ubije?
Tiho, tiho...
spavaj, spavaj
Sakriven u stomaku velike kuće
pre nego što je počela varenje
Jednom zapravo hoćeš usnuti...
kod kuće
Nisi beskućnik
ti si kućnik
*
Jer mi smo beskućnici
- možemo stanovati
u kutiji za cigarete
belo-belim dimom
Habemus papam
- hoćemo da se pozdravljamo
bele pipete
beskućni stanovnici
čak ni od kartona
jer malena kutija cigareta
već je trajna investicija
I tako prkosno napred
pa napred
(rak se povlači)
*
Udari me u glavicu
da se ukucam
reskom ivicom
u podlogu
Takav je moj
položaj
da mogu da gnjavim ubodima
samo ono
što je ispod mene
Razlog?
- nemam pravo na razlog
ja sam samo bezvoljni alat
pa udari me u glavicu
Da li još mogu da verujem
da sam samo ekser
I ko je u stvari
čekić?
Kad uranjam u telo
prvi put uvek osetim otpor
Ponekad mi se čini da sam čovek
da bi mi na ravnoj metalnoj glavi
mogla da izraste kosa
O Čekiću!
Dobrodošao!
Dozvoljavam da me ukucavaš
možda u nečiju ruku
- verujte mi! – kažem
i verujete
da nije to uvek bio samo
nesrećni slučaj
Od nedavno
strpljivo držim drvo
i uramljenu u ovo drvo hromolitografiju:
neki lik svetlucave glave
i crvenih fleka na rukama
*
Beli anđeli marširaju hodnikom
svim hodnicima bolnice
sa šlemovima
sa nošama na glavama
u pidžamama
u ludačkim košuljama
vezanih krila
*
Hoću da ti obećam
Ne moraš više da voliš
Nikada nikoga
Hoću da obećam
ne moraš da se boriš
ne moraš da psuješ
Hoću da obećam
samo
nemoj da zahtevaš
da ti nešto obećavam
Agnješka Žuhovska-Arent
Blog Autorke
